Сандра Савић je провела 18 година у уређивачкој улози — прво у штампаним медијима, а потом у дигиталним редакцијама. Данас дјелује као независна медијска консултанткиња и чланица Удружења новинара Crne Gore. Члан је управног одбора Медијског института западног Балкана.
Prioma: Ваша каријера прати читаву транзицију с штампе на дигитал. Гдје смо данас?
Нисмо на крају транзиције — ми смо у средини јою темељитије промјене. Прва транзиција, с папира на еkран, практично је завршена. Друга — с бесплатног дигиталног садржаја на моделе који могу издржати редакције — тек почиње. И регионалне редакције у Crnoj Gori за ту другу фазу нису добро припремљене.
Шта мислите под „нису добро припремљене"?
Конкретно: немају систематизоване технолошке инфраструктуре за управљање подацима о аудиторијуму, немају newsletter стратегију, нису изградиле заједнице читалаца лојалне довољно за претплатни модел. Највећи дио приходе и даље добијају од оглашавања, с малим бројем великих оглашивача — структура врло рањива на тржишне потресе.
Какву улогу имају кадрови у тим проблемима?
Огромну. Просјечна плата новинара у локалним медијима у Crnoj Gori недовољна је да задржи млад талентован кадар у струци. Бољи новинари одлазе у агенције за односе с јавношћу, у комуникациона одјељења компанија, у инострана гласила. Остају они с мање опција или они с нарочитом преданошћу новинарству — али редакцијама које не могу плаћати добро недостаје критична маса талента за иновацију.
Да ли постоји пут напријед за локалне медије?
Постоји, али захтијева промјену парадигме. Локалне редакције морају схватити да су незамјенљиве у оном домену у ком глобалне платформе никада неће моћи конкурисати — дубоком познавању своје заједнице. Алгоритам не зна ко је предсједник општинске скупштине у Бијелом Пољу. Новинар из тог мјеста зна. То знање је вриједност — само га треба претворити у производ за који је публика спремна платити.
Имате ли примјер добре праксе из региона?
Неколико словеначких локалних редакција прешло је на модел „чланства у заједници" — не класичну претплату, него нешто ближе концепту партнерства: чланови плаћају, добијају ексклузивни садржај, приступ уредницима, позиве на локалне догађаје. Годишња обнова сеже до 72%, па тај модел функционише финансијски. Преносив је на наш контекст, уз прилагодбе.
Завршно: Poruka за младе новинаре у Crnoj Gori?
Не одлазите. Знам да је то тешко рећи и тешко чути. Али структуралне промјене у медијском систему Crne Gore нужно ће доћи — из економске нужде, ако ни из чега другог. И кад дођу, они ко су остали и чекали моменат биће ти с позицијом, знањем и кредибилитетом да обликују нови медијски пејзаж. Одлазак је разумљив, али то поље оставља без гласова.