Crna Gora је земља с мање од 650.000 становника и медијским тржиштем koje — упркос малим димензијама — испољава структуралне проблеме карактеристичне за знатно веће медијске екосистеме. Концентрација власништва, непрозирни власнички ланци и испреплетеност медијских и политичких интереса нису нова тема, али нови подаци koje смо прикупили за ово истраживање нуде прецизнији увид у размјере проблема.
Методологија и извори
За потребе ове студије прикупили смо и анализирали документе Агенције за електронске медије, Централног регистра Привредних субјеката, годишње финансијске извјештаје за период 2020–2024. и имотне картице повезаних лица доступне у јавним базама. Додатно, спровели смо 14 дубинских интервјуа са уредницима, менаџерима и новинарима у испитаним медијским кућама.
Кључни бројеви: медијски пејзаж ЦГ 2024.
Четири доминантне власничке групе
Иако закон формално не дозвољава хоризонталну концентрацију власништва изнад одређених прагова, реална слика тржишта је сложена. Четири највеће групе — примарно оријентисане на телевизијски и дигитални сегмент — досегле су укупни досег koji обухвата преко двије трећине медијске публике у земљи. Ово је индикатор koji Савјет Европе класификује као "висок ризик за плурализам медија".
Свака од ових група испољава исти образац: иза номиналних власника стоје компаније регистроване у вишеструким јурисдикцијама, а стварни економски корисници нису увијек транспарентно документовани у обавезним пријавама регулатору. У три случаја, утврдили смо везу с политички експонираним лицима (ПЕП) посредством повезаних компанија.
Јавно финансирање и утицај на уређивачку политику
Посебно забрињава структура прихода малих и средњих медијских кућа. Међу испитаним субјектима, 31% остварује преко 40% прихода из јавних и државних извора — огласне кампање министарстава, локалних самоуправа и јавних предузећа. У медијима с оваким структурама прихода, интервјуисани уредници значајно рjeђе пријављују уредничку слободу у извјештавању о активностима власти.
"Знамо гдје нам долазе приходи. И свако у редакцији зна шта то значи кад Влада постане вест." — Уредник регионалног медија (анонимно)
Упоредни регионални контекст
Crna Gora није изолован случај. Сличне структурне проблеме биљеже и Северна Македонија, Босна и Херцеговина и дјелимично Хрватска. Разлика је у томе što je crnogorsko тржиште мало — и стога концентрација власништва непропорционалнo снажно утиче на стварну разноликост информационог простора.
Поредбене студије Европске комисије из 2023. сврставају Crnu Goru у земље с "умереним до озбиљним ризиком по медијски плурализам" у kategoriji власничке концентрације. Наши подаци сугеришу да реална ситуација може бити и сложенија него što формални показатељи откривају.
Закључак
Захтјев за регулаторном реформом у области транспарентности медијског власништва није нов — но досадашња примjena законских рjешења остала је недовољно ефективна. Приомин тим ће у наредном периоду пратити развој ситуације и ажурирати базу података власничких структура medija у Crnoj Gori.