Прије него што је велика језичка модели постала уобичајена тема на медијским конференцијама, десетине редакција у региону тихо их је почело тестирати. Не кроз пилот програме са јасним протоколима, него кроз паралелну, неформалну употребу — новинари на сопствену руку, без знања уредника, понекад и без икаквог разумијевања шта апликација стварно ради са уписаним упитима и документима.
Ово истраживање, спроведено у периоду мај–септембар 2024. године, обухватило је 32 медијске куће у шест земаља западног Балкана. Методологија је укључивала дубинске интервјуе с уредницима (n=32), анонимни упитник за новинаре (n=184) и техничку анализу јавно доступних садржаја пет одабраних портала.
Слика са терена: неравномјерна имплементација
Истраживање је открило дубоку асиметрију у коришћењу АИ алата. Међу испитаним редакцијама, 71% пријавило је да их барем дио новинара користи редовно — али у свега 14% постоји икакав написани интерни протокол о употреби АИ. Преосталих 57% функционише у некој врсти политичког вакуума: АИ је присутан, али ненасловљен.
Кључни налаз истраживања
Занимљив је контраст перцепције: уредници у интервјуима углавном описују АИ као "ризик koji треба пратити", dok новинари у анонимном упитнику пријављују значајне уштеде времена — просечно 2,3 сата дневно на рутинским задацима. Ова дисонанца је симптоматична за медијске куће koje нису развиле институционалне одговоре на технолошку трансформацију.
Употреба у пракси: гдје АИ стварно помаже
Три доминантне употребе АИ у испитаним редакцијама јесу: транскрипција звучних снимака (83% корисника), помоћ у структурирању текста и заглавља (61%) и превођење прес-саопштења с енглеског (54%). Ријетко кориштена, али перципирана као потенцијално корисна, јесте аутоматска провјера чињеница у датабазама — само 12% редакција тестира ову функцију.
"Ми нисмо увели АИ. Он се увео сам, кроз телефоне наших новинара. Наш задатак сада је да то регулишемо прије него нас регулише." — Анонимни уредник, велика регионална медијска кућа
Ризици: шта може поћи погрешно
Анализа пет одабраних медијских портала открила је 17 чланака с видљивим знаковима АИ генерисаног садржаја koji нису прошли адекватну уредничку провјеру. У четири случаја, АИ генерисани текст садржавао је фактичке грешке — у двама случајевима грешке у цитирању које су захтијевале накнадну исправку.
Ово нису изоловани инциденти — они сигнализирају системски проблем: медијске куће примјењују АИ алате без успостављања нових верификационих протокола прилагoђених новим ризицима које АИ носи.
Закључне препоруке
На основу налаза истраживања, Приомин истраживачки тим формулисао је четири стратешке препоруке за редакције у региону:
- Формализација употребе: Свака редакција треба развити јасну политику употребе АИ, без обзира на величину. Политика треба дефинисати допуштене употребе, обавезу обиљежавања АИ садржаја и поступке верификације.
- Континуирана едукација: Обуке о АИ алатима треба уврстити у редовне новинарске програме стручног усавршавања — не као изборну, него као обавезну компоненту.
- Верификациони протоколи: Постојеће процедуре провјере информација треба ажурирати са специфичним смjerницама за садржаје произведене или обрађене АИ алатима.
- Транспарентност према публици: Читаоци имају право знати кад је АИ коришћен у производњи садржаја. Стандардизована ознака АИ-помоћи треба постати норма у домаћим редакцијама.
Трансформација је неизбјежна. Питање је само хоће ли редакције водити тај процес — или ће га трпјети.
