Контекст и методологија истраживања
У периоду септембар–октобар 2024. године, Prioma је у сарадњи с Центром за медијска истраживања Универзитета Crne Gore спровела структурисану анкету на узорку од 1.200 испитаника старости 18–27 година у пет општина: Подгорица, Никшић, Бар, Херцег Нови и Бијело Поље. Циљ је био утврдити примарне изворе информисања, учесталост конзумирања вијести и степен медијске писмености међу младима.
Методологија је обухватила комбинацију онлајн и теренских анкета, уз додатних 24 дубинских интервјуа с одабраним испитаницима. Резултати су статистички обрађени уз маргину грешке ±2,8% при нивоу поузданости 95%.
Кључни налаз
63% испитаника наводи Instagram или TikTok као примарни извор сазнавања вијести, у поређењу са 22% у истом узрасном кохорту 2019. године. Само 8% редовно прати вијести путем традиционалних информативних портала.
Главни налази: платформе и навике
Резултати потврђују тренд претходно забиљежен у земљама са сличним профилом (Словенија, Хрватска, Северна Македонија) — убрзани одлазак млађе публике с традиционалних медијских канала. Међу испитаницима, Instagram је наведен као редован извор вијести код 41% учесника, TikTok код 22%, а YouTube код 19%. Текстуалне новинске агенције и портали имали су укупно 8%, радио и телевизија 6%, а štampani mediji manje od 2%.
Занимљиво је да је велики дио испитаника изразио низак ниво повјерења у свеукупне медије (58%), али истовремено вишу склоност ка персонализованом садржају инфлуенсера и „аутентичних гласова" на мрежама. Ово упућује на пренос ауторитета с институционалних медија на индивидуалне ствараоце садржаја.
Медијска писменост и критичко мишљење
Само 31% испитаника изјавило је да редовно провјерава вијест код другог извора прије него је подијели. Мање од 20% познаје неку домаћу организацију за провјеру чињеница. Ови подаци постају нарочито забрињавајући имајући у виду огроман потенцијал дезинформација на платформама с алгоритмским доношењем садржаја.
У дубинским интервјуима, испитаници су готово редовно наводили „брзину" и „приступачност" као главне предности друштвених мрежа, наспрам „досаде" и „компликованости" традиционалних медијских формата. То поставља јасан задатак пред редакције: адаптирати форматирање садржаја без жртвовања квалитета и провјерљивости информација.
Регионална и просторна дистрибуција
Испитаници из Подгорице показали су незнатно виши степен дивертификације медијских извора у поређењу с испитаницима из мањих градова. У Бијелом Пољу и Никшићу, вест на друштвеним мрежама практично у потпуности замјењује традиционалне изворе. То упућује на структурни проблем: регионални и локални медији нису успјели задржати млађу публику чак ни у заједницама гдје доминирају као квалитетни извор информација о локалним дешавањима.
Примарни извори вијести за особе 18–27 год. у Crnoj Gori (2024.) — % испитаника
Могући вишеструки одговори. Извор: Prioma/CMI анкета, okt. 2024. N=1.200.
Препоруке за медијску индустрију
На основу налаза, тим Prioma препоручује редакцијама трострату стратегију: прво, системско инвестирање у нативне форматe садржаја за видео-платформе без компромитовања верификационих стандарда; друго, партнерство с образовним институцијама на програмима медијске писмености; треће, изградњу заједнице пратилаца кроз директне комуникационе канале (newsletter, Telegram) независне о алгоритмима платформи.
Без активних мјера, тренутна трајекторија сугерише даљи пад видљивости традиционалних медија међу младом популацијом, са директним посљедицама по демократску функцију новинарства у малим политичким заједницама попут Crne Gore.